Otmjena solistička interpretacija
Plavi ciklus Zagrebačke filharmonije: dir. Hans Graf, solist: Orest Shourgot, violina, KD Vatroslav Lisinski, 11. listopada 2013.
-
Potpuno konvencionalan bio je program ovog koncerta Zagrebačke filharmonije, po špranci uvertira – koncert – simfonija. Ipak je malo dulju uvertiru igrala plesna poema Igra / Jeux, Claudea Debussyja. To je bila jedina novost jer je rijetka uživo. Slijedio je koncert i simfonija. Koncert je bio najpopulariji Mozartov Peti koncert za violinu i orkestar u A-duru s nadimkom Turski. Bio je tu i zbog solstičkoj nastupa Oresta Shougota, jednog od koncertnih majstora Orkestra
Simfonija je bila Brahmsova Treća simfonija u F-duru. Orkestar koji se u proširenoj konkurenciji i naizgled i čujno poboljšava predvodio je gost. Riječ je bila o vrlo urednom, ali i vrlo sitno činovničkom austrijskom dirigentu Hansu Grafu. Nešto je svoju precizno naučenu gestu, koja usput i blefira, opustio u Brahmsovoj Simfoniji. Ishod je bio puniji ton orkestra i opuštenije muziciranje koje se razvijalo. Dakako, Brahmsova Simfonija se u režiji Hansa Grafa se razvijala po svim obrascima koje dobro obrazovani dirigent može prepisati. Pogodak nije u presređenom naumu dirigenta bio u sridu, ali je metu ipak do neke mjere pogodio. Sređeno i dazlaboga konvecionalno. No, i konvencije nam u izvedbi klasičnog repertoara zna nedostojati.
Nema Hans Graf ni ideje niti inovativnosti, ali i to valja poštovati. Najdosadnije je bilo s Igrom, plesnom poemom Claudea Debussyja. Fino oblikovan ton, sve u redu, ali od igre i plesa jedva je nešto ostalo. Moglo se pomisliti da je taj Debussy dosadan do bola. No ne bi bio da gospodin Graf, koji samo gestom, kao da je izvježbana pred ogledalom, ima imalo stvaralačke inventivnosti u trenutku kada muzika mora postati živom.
Jedino što je postignuto je bilo zvučanje Zagrebačke filharmonije koja se ionako počela truditi. Izgleda da europska scena nije mali izazov. Sa smanjenim sastavom Orkestra zvjezda večeri je bio solist, violinist i koncertni majstor Orest Shourgot u Mozartovu Koncertu blistava tona i besprijekorne intonacije. Nije se zamarao nekim već zamornim stilskim finesama. No svakako je bilo lijepo čuti da solist svira tako otmjeno i što je moguće više kontrolirano.
© Maja Stanetti, KLASIKA.hr, 13. listopada 2013.
Piše:
Stanetti